Kompletni vodič: Kako odabrati najbolju hranu za pse i mačke

Ishrana ljubimaca jedna je od najvažnijih tema za svakog odgovornog vlasnika psa ili mačke. Bilo da tek dovodite štene ili macu u dom, ili godinama dijelite život sa četvoronožnim prijateljem, izbor pravilne ishrane direktno utiče na zdravlje, energiju, kvalitet dlake i dužinu života vašeg ljubimca. U ovom tekstu ćemo sveobuhvatno obraditi najčešća pitanja, iskustva i dileme vezane za hranu za pse i macke, bez imenovanja konkretnih osoba, ali uz osvrt na ono što se u praksi pokazalo kao dobro, loše ili sporno.

Šta podrazumeva kvalitetna hrana za ljubimce?

Kvalitetna hrana za pse i macke nije samo stvar cene, već pre svega sastava, izvora proteina, prisustva ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala. U širokoj ponudi na tržištu, od suve hrane (granula) preko polu-vlažne hrane u kesicama, do konzervi i sirove hrane, svaki vlasnik mora da odabere ono što najviše odgovara njegovom ljubimcu. Ono što se često zanemaruje jeste činjenica da nijedna hrana nije univerzalno najbolja - svaka životinja je individua, pa tako i prehrambene potrebe variraju u zavisnosti od rase, uzrasta, zdravstvenog stanja, stepena aktivnosti, pa čak i ličnih preferencija.

Mnogi vlasnici su primetili da njihovi ljubimci različito reaguju na istu marku hrane. Dok jedan pas jede granule sa oduševljenjem, drugi ih samo omrkne i okrene glavu. Slično je i sa mačkama: neke će prihvatiti gotovo svaku konzervu, dok su druge izuzetno probirljive i spremne da gladuju danima ako im se ne ponudi omiljeni obrok. Zato je ključno pažljivo praćenje reakcija - stolica, kvalitet dlake, nivo energije, zadah iz usta - sve to mnogo govori o tome da li hrana odgovara vašem ljubimcu.

Suva hrana (granule): pregled najpopularnijeg izbora

Suva hrana je zbog praktičnosti, dužeg roka trajanja i relativno niže cene po obroku postala najzastupljeniji vid ishrane pasa i mačaka. Na tržištu postoji veliki broj brendova, od onih komercijalnih i pristupačnih, do superpremium linija koje se reklamiraju kao nutricionistički kompletne i izbalansirane. Međutim, vlasnici se često pitaju: kako znati koja je granula zaista dobra?

Osnovno pravilo koje se provlači kroz mnoge rasprave među vlasnicima jeste da cena nije uvek pokazatelj kvaliteta. Neki veoma reklamirani brendovi, koji su na tržištu decenijama, često se prema analizama sastava svrstavaju u prosečnu ili čak ispodprosečnu kategoriju, dok su manje poznati proizvođači, koji ne ulažu toliko u marketing, neretko bolji izbor. Ono što svaki kupac treba da pročita jeste deklaracija na pakovanju - posebno deo gde piše koliki je procenat mesa ili mesnih prerađevina, koje žitarice su zastupljene i da li su dodati konzervansi ili pojačivači ukusa.

U praksi, mnogi vlasnici potvrđuju da psi i mačke često odlično napreduju na hrani srednjeg cenovnog ranga, dok se posle prelaska na izuzetno skupe granule dešava da ljubimac ima mekanu stolicu, svrab ili gubitak sjaja dlake. Isto tako, neke životinje jednostavno odbijaju da jedu pojedine marke, što ne mora da znači da je hrana loša - ponekad je u pitanju samo ukus ili miris koji pojedincu ne prija. Zato se često preporučuje da se granule kupuju u manjim količinama prvo, da se vidi reakcija, pa tek onda eventualno pređe na veća pakovanja.

Kako prepoznati dobre granule?

Postoji nekoliko pokazatelja na koje vlasnici treba da obrate pažnju:

• Sadržaj proteina i mesa - što je više mesa u sastavu, hrana je u pravilu bliža prirodnoj ishrani. Međutim, treba razlikovati „meso” od „mesnih prerađevina” ili „hidrolizovanih proteina” - nisu svi izvori jednako kvalitetni.
• Prisustvo žitarica - psi i macke su po prirodi mesojedi, pa visok udeo žitarica (kukuruz, pšenica, soja) može izazvati alergije, probleme sa varenjem i nedostatak esencijalnih nutrijenata. Pirinač je, prema mnogim mišljenjima, bolji izbor ukoliko žitarice već moraju da budu prisutne.
• Kvalitet stolice - ako ljubimac ima redovan, čvrst i ujednačen izmet, to je najbolji znak da hrana odgovara. Nagli proliv, zatvor ili neprijatno jak miris stolice često ukazuju na problem sa hranom.
• Izgled dlake i kože - sjajna dlaka i zdrava koža bez peruti ili svraba realan su odraz dobre ishrane.

Mokra hrana: konzerve i kesice - kada ih davati?

Mokra hrana, bilo da su u pitanju konzerve, kesice sa sosom ili paštete, veoma je popularna kod vlasnika jer podseća na ljudski obrok, ima intenzivan miris i najčešće je vrlo ukusna za ljubimce. Mnogi psi i macke će radije pojesti mokru hranu nego granule, što može biti korisno kod izbirljivih jedinki ili onih sa smanjenim apetitom.

Međutim, mokru hranu treba davati promišljeno. Ona sadrži veliki procenat vode (što može biti prednost za ljubimce koji ne piju dovoljno), ali je po pravilu skuplja po obroku od suve hrane i ima kraći rok trajanja nakon otvaranja. Takođe, neke mokre hrane sadrže dosta aditiva, pojačivača ukusa i želatina, pa je preporuka da se čitaju deklaracije i da se biraju proizvodi sa što jednostavnijim sastojcima.

Vlasnici često kombinuju suvu i mokru hranu - ujutru granule, uveče konzerva ili kesica. To može biti dobra praksa jer ljubimac dobija raznovrsnost, ali treba voditi računa o ukupnoj dnevnoj količini kalorija kako ne bi došlo do gojaznosti. Posebno je važno da se mokra hrana ne ostavlja duže vreme na sobnoj temperaturi, naročito u toplim mesecima, jer se brzo kvari.

Sirova i prirodna ishrana (BARF): kontroverze i činjenice

Ishrana sirovom hranom, poznata kao BARF (biologically appropriate raw food), poslednjih godina dobija sve više pristalica, ali i izaziva žučne rasprave među veterinarima i vlasnicima. Zagovornici ovog režima ističu da su psi i macke evolutivno prilagođeni ishrani zasnovanoj na svežem mesu, kostima, iznutricama i eventualno manjim količinama povrća, te da komercijalna hrana sa visokim udelom žitarica nanosi dugoročnu štetu.

U prilog sirovoj ishrani često se navode sledeći argumenti:

• Manji zadah iz usta - mnogi vlasnici primećuju da im ljubimac nakon prelaska na sirovo meso više nema neprijatan zadah.
• Blista i gusta dlaka - zahvaljujući prirodnim masnoćama i vitaminima, koža i dlaka postaju zdravije.
• Manja količina izmeta - sirova hrana se bolje vari i više iskoristi, pa je i stolica manja i manje smrdljiva.
• Prirodno čišćenje zuba - žvakanje sirovih kostiju uklanja zubni kamenac i masažira desni.

S druge strane, protivnici sirove ishrane upozoravaju na rizik od bakterija i parazita (salmonela, listerija, ehinokok), kao i na opasnost od povreda gastrointestinalnog trakta ukoliko se daju kuvane kosti ili kosti koje nisu primerene veličini. Takođe, sirova ishrana zahteva ozbiljno planiranje kako bi se obezbedio balans svih nutrijenata, što je posebno teško kod štenaca i mačića u razvoju.

Veterinari su, uglavnom, oprezni po ovom pitanju. Neki preporučuju da se sirovo meso daje samo povremeno i u kontrolisanim uslovima, dok drugi smatraju da je za pse najbolja isključivo termički obrađena hrana. Za macke, međutim, mnogi stručnjaci savetuju da se sirovo meso (pre svega živinsko) daje redovno, jer su macke obavezni mesojedi i sirovo meso im pomaže u prevenciji opstrukcije creva i bolesti poput megakolona. Ovo je važna napomena koju su istakli mnogi iskusni vlasnici macaka - macka ne sme da bude hranjena isključivo granulama, jer to može dovesti do ozbiljnih probavnih problema.

Najčešće korišćene marke hrane za ljubimce: iskustva vlasnika

Kada se govori o suvoj hrani za pse, na tržištu se izdvaja nekoliko brendova koji se redovno pominju u razgovorima vlasnika. To su, između ostalih, Royal Canin, Hill's, Happy Dog, Trainer, Brit Care, Eukanuba, Pedigree, Chappi, Belcando, Pro Plan, Schesir i drugi.

Iskustva su podeljena. Jedan deo vlasnika tvrdi da su njihovi psi najbolje napredovali na Royal Canin-u, dok drugi smatraju da je reč o precenjenoj hrani koja se oslanja na jak marketing. Slično je i sa Hill's-om, koji se često preporučuje od strane veterinara, ali ima i kritičara koji ukazuju na to da se u nekim linijama koriste sastojci nižeg kvaliteta nego što bi se moglo očekivati za tu cenu.

Zanimljivo je da se u praksi veoma često izdvajaju i manje poznati brendovi. Na primer, Trainer se pominje kao hrana koja nudi odličan odnos cene i kvaliteta, posebno za pse koji odbijaju skuplje granule. Brit Care je često hvaljena zbog toga što ne sadrži žitarice u nekim linijama i što je relativno pristupačna. Schesir se izdvaja po prirodnom sastavu i vidljivim komadima mesa u konzervama, što je naročito privuklo vlasnike macaka.

Međutim, upadljivo je da ne postoji univerzalno najbolja hrana. Ono što odgovara jednom psu, drugom može izazvati alergiju ili probavne smetnje. Zato se preporučuje da se uvek krene sa manjim pakovanjem, posmatra reakcija tokom nekoliko nedelja, pa tek onda donese konačna odluka.

Šta izbegavati?

Među vlasnicima postoji jasan konsenzus da se pojedine marke i vrste hrane trebaju izbegavati, posebno one koje sadrže visok procenat pojačivača ukusa, boja i konzervansa. U tu kategoriju se često svrstavaju najjeftinije granule i mokra hrana koja se može kupiti na metar ili u većim trgovinskim lancima, a koja je puna kukuruza, sojinih prerađevina i drugih nusproizvoda. Takva hrana može izazvati proliv, gasove, svrab, loš kvalitet dlake i dugoročno oštećenje organa.

Važna napomena: iako su neke od ovih komercijalnih hrana izuzetno ukusne za ljubimce, to je često rezultat dodatih aroma i pojačivača, a ne kvalitetnih sastojaka. Zato je uvek potrebno čitati deklaraciju i kritički proceniti da li hrana zaista sadrži ono što se reklamira.

Gde kupovati hranu za ljubimce?

Jedno od najčešćih pitanja vlasnika jeste gde nabaviti kvalitetnu hranu za ljubimce po povoljnoj ceni. Iskustva pokazuju da veliki lanci pet šopova često imaju znatno niže cene od malih lokalnih prodavnica, ponekad i duplo jeftinije. To se posebno odnosi na veća pakovanja granula, koja se mogu kupiti po kilogramu ili u džakovima od 10, 15 pa i više kilograma. Vlasnici koji imaju više pasa ili mačaka obično kupuju hranu na veliko jer tako ostvaruju značajne uštede.

S druge strane, lokalne specijalizovane prodavnice nekada nude hranu koja se ne može naći u velikim lancima, a i stručno osoblje može dati korisne savete. Mnogi vlasnici kombinuju: osnovnu hranu kupuju u većim prodajnim objektima, a posebne poslastice, vitaminske dodatke ili medicinsku hranu nabavljaju kod manjih prodavaca ili direktno kod veterinara.

Neretko se pominje i kupovina hrane na metar, što može biti dobra opcija za one koji žele da testiraju da li će ljubimac prihvatiti novu marku pre nego što kupe veće pakovanje. Međutim, pri kupovini hrane na metar treba obratiti pažnju na to kako se hrana čuva - ako izložena velika količina stoji u otvorenim kantama, postoji rizik od oksidacije i kvarenja.

Opasne namirnice koje nikada ne treba davati

Čak i ako ste veoma posvećen vlasnik, lako se može dogoditi da iz nepažnje ili iz ljubavi date ljubimcu nešto što mu može ozbiljno naškoditi. Zato je važno znati koje namirnice su strogo zabranjene za pse i macke:

• Čokolada i kakao - sadrže teobromin koji je toksičan za pse i macke. Može izazvati ubrzan rad srca, povraćanje, drhtanje mišića i smrt. Što je čokolada tamnija, to je opasnija.
• Crni i beli luk - bilo sirov, kuvan ili u prahu, sadrži supstance koje oštećuju crvena krvna zrnca i mogu dovesti do anemije.
• Grožđe i suvo grožđe - čak i mala količina može izazvati akutno oštećenje bubrega.
• Kuvane kosti - za razliku od sirovih kostiju, kuvane postaju krte i lako pucaju na oštre komade koji mogu probiti creva. Ovo se posebno odnosi na pileće i riblje kosti.
• Alkohol i kofein - izuzetno toksični, mogu izazvati komu i smrt.
• Paradajz i krompir - sadrže oksalate koji mogu uticati na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema. Krompir se ne preporučuje jer ga psi ne vare dobro.
• Sirova jaja (belance) - sadrže avidin koji blokira apsorpciju biotina, što može dovesti do problema sa kožom i dlakom. Takođe postoji rizik od salmonele.
• Mleko i mlečni proizvodi - mnogi odrasli psi i macke ne podnose laktozu, što može izazvati dijareju. Jogurt je obično bolje prihvaćen jer sadrži manje laktoze.
• So i šećer - preterane količine soli narušavaju ravnotežu elektrolita, dok šećer dovodi do gojaznosti, dijabetesa i problema sa zubima.
• Hrana za bebe - može sadržati luk u prahu i nema dovoljno minerala i vitamina potrebnih ljubimcu.

Uz ove, treba istaći da ostaci sa stola nisu preporučljivi kao stalni obrok jer nisu nutritivno izbalansirani. Oni ne bi trebalo da čine više od deset odsto ukupne ishrane psa. Masnoću sa mesa treba ukloniti, a začinjena i pržena hrana se ne sme davati.

Posebne potrebe: štenci, mačići, sterilizovane macke i bolesni ljubimci

Ishrana mladih životinja zahteva posebnu pažnju. Štenci i mačići treba da dobijaju hranu namenjenu njihovom uzrastu - najčešće označenu kao junior ili kitten. Ova hrana sadrži više proteina, masti, kalcijuma i energije neophodne za rast i razvoj. Vlasnik štenca treba da se pridržava preporuka proizvođača o dnevnoj količini, ali i da prati telesnu kondiciju - štene ne sme biti ni mršavo ni previše debelo.

Odrasle sterilizovane macke imaju specifične potrebe. Posle sterilizacije, metabolizam se usporava i povećava se rizik od urinarne opstrukcije i kamena u bešici. Zato se preporučuje posebna hrana za sterilizovane macke koja smanjuje rizik od formiranja struvita ili oksalatnih kristala. Važno je da takva macka uvek ima dostupnu svežu vodu i da se ne hrani isključivo suvom hranom, jer to povećava rizik od problema sa crevima.

Psi i macke sa hroničnim oboljenjima - srca, bubrega, jetre, pankreaa - često zahtevaju veterinarsku medicinsku hranu. Ova hrana se izdaje na preporuku veterinara i nije namenjena zdravoj životinji. U takvim slučajevima, najvažnije je pridržavati se saveta stručnjaka i ne eksperimentisati na svoju ruku.

Kako uvesti novu hranu i prepoznati probleme?

Kada menjate hranu, bilo da prelazite sa jedne marke na drugu ili sa suve na mokru, tranzicija treba da bude postepena. Iako mnogi vlasnici priznaju da to ne praktikuju dosledno, stručni savet je da se nova hrana meša sa starom tokom perioda od pet do sedam dana. Počinje se sa 25 odsto nove hrane i 75 odsto stare, pa se udeo nove hrane svakodnevno povećava. Ovo omogućava crevnoj flori da se prilagodi i smanjuje rizik od proliva ili povraćanja.

Problemi se najčešće manifestuju na sledeće načine:

• Proliv ili mekana stolica - čest znak da hrana ne odgovara ili da je promena bila prenagla.
• Povraćanje - može biti posledica alergije, toksičnosti ili prebrzog uzimanja hrane.
• Svrab, osip, crvenilo kože - klasični znaci alergije na neki sastojak.
• Gubitak apetita - ako ljubimac odbija hranu duže od 24 sata, treba se obratiti veterinaru.
• Promene u ponašanju - letargija, uznemirenost ili agresivnost mogu ukazivati na bol ili nelagodnost povezanu sa ishranom.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, prvi korak je vraćanje na staru, proverenu hranu i konsultacija sa veterinarom. Nikada ne treba čekati da se simptomi „smire sami od sebe”, jer to može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.

Mitovi o ishrani ljubimaca

U razgovorima o ishrani pasa i macaka veoma se često provlače zablude koje su se tokom godina ustalile kao „istine”. Evo nekoliko najčešćih:

Mit: Pas treba da posti jedan dan nedeljno.
Ovo je potpuno pogrešno. Gladovanje izlaže organizam nepotrebnom stresu i ne donosi nikakvu zdravstvenu korist.

Mit: Psu je potrebna raznovrsna ishrana, kao čoveku.
Psi se bolje osećaju kada jedu ujednačenu, doslednu hranu. Česte promene mogu izazvati probavne smetnje.

Mit: Kalcijum drži uši uspravno.
Položaj ušiju je genetski uslovljen građom hrskavice i nema veze sa kalcijumom. Višak kalcijuma može biti štetan.

Mit: Svi vitamini su u povrću.
Vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K) nalaze se u životinjskim mastima i jetri, a ne samo u povrću.

Mit: Visok unos proteina oštećuje bubrege.
Istraživanja su pokazala da je ovo netačno. Zdravi bubrezi bez problema filtriraju produkte metabolizma proteina, a oštećenje bubrega je posledica bolesti ili starenja, ne ishrane.

Zaključak: kako napraviti pravi izbor?

Izbor hrane za ljubimca je individualna odluka koja zahteva strpljenje, istraživanje i, pre svega, pažljivo posmatranje reakcija vašeg psa ili macke. Ne postoji jedno pravo rešenje koje odgovara svima. Ono što je izvesno jeste da je kvalitetna hrana osnova zdravlja - a ulaganje u dobru ishranu dugoročno štedi novac koji bi se potrošio na lečenje bolesti izazvanih neadekvatnom hranom.

U ovom tekstu nismo imenovali nijednu konkretnu osobu, ali smo preneli zbirna iskustva brojnih vlasnika koji su bili voljni da podele svoje uspehe i neuspehe. Kada se posmatra celokupna slika, jasno je da se najčešće pominju isti zaključci: čitajte deklaracije, ne nasipajte samo najskuplje, uvodite promene postepeno, obezbedite uvek svežu vodu i ne hranite ljubimca ostacima sa stola.

Za kraj, bilo da se opredelite za suvu hranu, mokru, kuvanu ili sirovu - ili za kombinaciju - važno je da vaš ljubimac dobija potrebne nutrijente i da se oseća dobro. Posmatrajte svoju životinju, slušajte savete veterinara i ne zaboravite: ljubav se ne pokazuje preteranim čašćenjem, već odgovornom brigom o zdravlju.